Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

98

99

| 1155 По смрти Ускок-Каримана

Цију аге од Требиња вино, Тридес ага и више четири, Шњима сједи паша од Требиња, Паша. сједи, агама бесједи: „аге моје од мога Требиња ! „Ви сви знате, није било давно, „Кад ускочи Томановић Кивко „Из Ровина са сред горе Црне, „Нама ускок у Требиње дође, „Ми ускока дивно дочекасмо, „Дочекасмо па га потурчисмо, „Дадосмо му кулу и читлука,

„ А Требињском булом оженисмо,

„А лијепо име изабрасмо,

„Име Турско ускок-Каримане : „Сада знате, аге моје драге, „Какав бјеше соко Каримане. „Док бијаше ускок у Требиње, „Све тамнице пуне каурина,

„А на граду доста бјеше глава » Од проклете ломне горе Црне, » Од каура нашијех душмана; „Саде неста соко-Каримана, „Нама неста на бедему глава, »У тамници влаха ђавољега :

„А боље би, Турци браћо, било, „Да је двадесет ага погинуло »Од Никшића и од Корјенића, >» Од Требиња пи Турских крајина.

10

20

25