Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

113

101

» А оженит' млоге пашајлије.“ Но им паша ријеч говорпо: „Хајте јадни, два Мећикућића ! уја не имам војске за Брђане, » Ту је Махмут везир ударио, »Дочека га Црногорски краљу, » Пос'јече га војске пет стотинах, »Отолен се грдан повратио.“ Но му рече Туре Мехмед-ага: » Ту можемо ласно ударити

И то ћемо село опалити

»Без мртвога и без рањенога,“ Таде телар у ливаде вика: »Ко је коњик, коња сигураје! „Ко је пјешац, сигурај опанке !< Па се бјеше војска опремила, И радосно боју узиграла. Ондолен се сила покренула, Докле дође Спужу крвавоме, Ту их срете Мехмед-капетане, Па, је војсци стиму учинио: Све механе Спушке отворио, Те сву војску напоји ракијом, Неваљали с' јунак учинио; Оњен су му Турци починули, Доклен п'јевци у крила уд"рише, И питоме тице запојаше, Ондолен се сила подигнула, Стоји тутањ коњах и јунаках. Ма је стража, војску опазила, Од Црнацах Пуровић-Јакове,

Пушком меће, „ко је јунак!“ вика.

25

90

35

45

50