Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

Не остаде ништа до тринаес. Тад' закука дванјес удовицах, Које ране тридес сирочади,

Но се јави Стаматов-Иване :

» А камо ве, небраћо Пипери 2 „Немојте ми прштит"' сиротињу ! »Да се зајмим с Бјелопавлићима, < Пиперима пуче срце живо, Жао им је на свијету било: »Ха удрите, убила ве муња |“ Убише се боја, низ Копиље, Нагнаше их на врх Клисовика, Ту отеше овце свеколике,

Па се бију низ гору Жупину До равнога Вуксанова гувна, Седамнаес повјекоше главах, Изљегоше на Копиље равно, Ал сву дошле од Пиперах куме, Закумише, те се помирише.

22.

Иван Николин (ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ)

О (еле се је мала подизала А од Спужа града бијелога, Чета мала, петнаес Турака, Пред четом је бего Зотовића, За бегом је Суљо Џаковића. Оде чета низа Зету равну, Докле чета у Пенаре дође

сл сл