Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

124

КЕ

и

Па он скочи од земље на ноге, Те кликује своју сиротињу. Потрчало двадес и пет другах, Докле поточ у Китицу дође,

У Китицу, више Петровићах, Ту претече овце и Пипере,

И отеше овце Пиперима,

И убише доброга јунака,

Од Петровић Марка Премовога.

А кад брду Ђурђевоме дође, Џиперима добар индат стиже, Уз Копиље сва Стијена листом, И с Црнцима боја заметнуше: Пуче једна пушка са Отијене, Те погоди Бошка Јованова; Ного пуче друга од Пиперах, Те погоди Мучу Раичева

Оба земља мртва дочекала); Ного трећа пуче од Стијене, Те погоди Радоја Андријна; И четврта пуче од Стијене, Те погоди Вујошев' Андрију; Шета пушка пуче од Пиперах, И погоди Вујов Радосава, Све их земља мртве дочекала; Не остаде до двадес Црнацах, Мртве носе, и догнатпе овце, А кренуше браћу да копају,

Но им не да копал" Бјелопавлић,

Већ удари на поље Копиље, Плијенише овце свеколике Ту наједно седам посјекоше,

30

| со

45

50