Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

127

ПК Он је Турску чету угледао, А кад виђе, е утећ не може, Он за плећи ножа сакриваше, И ту њега Турци уфатише, Узеше му пушке обадвије,

У лађу га бјеху убачили,

И водом га бјеху одвозили; Таде виђи Николин' Ивана, Ка' поштено Турке упитао: „Ко је овђе бего Зотовића 2“ Турци кажу Суља Џаковића. Таде виђи Николин' Ивана ! Он извади свога јатагана, Јатагана испод талагана,

Те удари Суља Џаковића, Удари га у прси јуначке,

На плећи му јатаган испао, Па он јунак у воду скочио, И за лађу рукам дофатио; Маче Иван, да потопи Турке,

Но се Турци преврнут не даду,

Већ тргоше ноже од појаса, На лађу му прсте окидоше; Таде Иван воду подронио; Кад при крају бјеше долазио, На врх воде главу износио;

Но је јунак Шикмановић Вуко,

Од образа танку пушку пали, И Ивану срце опалио,

Мван паде у дно воде ладне. Па ондолен Турци отидоше,

Под Жабљак се бјеху увозили,

4()