Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

15 _

И ту Суљу ножа извадили, И онђе му душа испанула.'')

128 ај Мујо Хркотић и Божовићи

(И3 ЦРНЕ ГОРЕ).

Да утече Хркотићу Мујо, Кад утече из села Стијене, Посијече три Стијењанина, Војеводу Мекина Синана, И делију Сточков-Радована ; Он отиде Спужу на крајину, На сараје на Мећикућића. Ту се бјеше јунак потурчио, Па се Мујо пред Турцима фали, Да ћ' изгубит Радојев-Савића 10 И војводу Пејов-Радована. Оно зачу Радојев-Савићу, Џа окупи браћу Божовића, Међу њима јунак говорио: „Хо'те, браћо, да се покоримо, 15 »Да врнемо на Стијену Муја, уда му нашу браћу опростимо.“ Таде рече Мекића Чокета: » Чујете ла ме, браћо Божовићи !

28 »ја ви дајем Божу вјеру тврду, 9() „Теке дође на Стијену Мујо, »То ћу јутро дизат из Стијене;

сл

1") Ово је све истинска истина: а и у осталијем Прногорскијем пјесмама више је историје, него поезије.

95