Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

хш

јер му је било врло добро у Срему: где је год

дошао, људи су га због његови песама частили и

дарпвали; сина је свога био дао у Гркуу шко-

лу; имао је овога коња и таљиге, и чисто се био

потосподио. Пре неколике године чуо сам, да је

хш и умро у Грку. Кад сам ја од њега песме преписивао, било му је око 50 година.

Ш. Од старца Милије (родом из Ерцеговине

од Колашина, па за Кара-Ђорђијна времена до-

бежао у Србију и наместио се у наији Пожешкој):

Из дРУуГЕ ЕЊИГЕ:

13. Од како је свијет постануо, |Џ, 215] 15. Нетко бјеше Страинићу бане, |П, 253]

__ Из ТРЕЋЕ КЊИГЕ:

1. Подиже се Црнојевић Иво, |ЏП, 516] 14. Књигу пише Гавран арамбаша, |Ш, 290]

Чувши ја 1520. године у Крагујевцу, да Милија особито зна песму о женидби Максима Црнојевића, пи о Бановићу Страињи (које сам ја обе песме још од детињства којекако знао и по том од млого људи слушао и преписане имао, али ми ни једна није била са свим по вољи), замолим се неколика пута Њиовој Светлости, Господару Милошу Обреновићу, да би ми га у Крагујевац добавио, или мене у напју Пожешку к њему послао: но при свему обећавању Њиове Светлости некако миова молба остане онда неиспуњена. Вративши се ја у пролеће 1821. године из Србије

хту у Беч, молио сам писмено како Њиову Светлост,