Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

Хи

28. Вино пију три Српске војводе [ТУ, 161)

29. Војску купи Кулин капетане |ТУ, 176]

80. Полећела два врана гаврана, [ТУ, 186]

81. Закукала свиња. кукавица (ТУ, 210]

82. Затјече се паша Али-паша [ТУ, 991]

83. Још ни зоре ни бијела дана, [ТУ, 241)

81. Често књиге земљу прелавише ТУ, 267]

Филип је Вишњић прешао у Србију 1809. го-

дине, кад се Српска војска онога лета испреко Дрине натраг вратила, и после тога до 1813. године једнако је живео по Српским логорима око Дрине (1810. године биоје у Лозници у муасери, кад су Богићевић Анто пи Милош Поцерац

и Бакал Милосав бранили Лозницу од Турака, |

хп као што се пева у 8392. песми треће књиге). Кад

Турци 1813. године опет обладају Србијом, и он с Фамилијом својом пребегне у Срем, и намести се у селу Грку. Чујући ја, да он зна лепи песама, особито од Кара-Ђорђијна времена, добавим га у Шишатовац 1815. године (пошто ме Подруговић остави), те онде од њега препишем како ове песме, које су штампате, тако и још три од КараБорђијна времена, које сам оставио, да њима, ако Бог да здравље, зачиним пету књигу. Ја за цело мислим, да је ове све нове песме, од Кара-Ђорђијна времена, Филип сам спевао. Како ми је казивао, он је ослепио у младости од богиња, и потом је ишао не само по целоме Босанском пашалуку, него и у Окадар, те просио певајући уз гусле. Ја сам га онда наговарао, да иде опет у. Србију, желећи, да би онамо још коју песму спевао; но никакога нато нисам могао наговорити,