Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

ХЛ

је све био мало као намрштен. Он је знао још најмање сто јуначки песама, све оваки, као што су ове, које сам од њега преписао, а особито од којекаки приморски и Босански и Ерцеговачки ајдука и четобаша.“') Никога ја до данас нисам нашао, да онако песме зна, као он што је знао. Његова је свака песма била добра, јер је он ([особито како није певао, него само казивао) песме разумевао и осећао, и мислио је, шта говори.

П. Од слепца Филипа Вишњића (родом испреко Дрине из села Међаша у наији Зворничкој):

Из дрРУГЕ КЊИГЕ: 4. Збор зборила господа ришћанска [П, 96]

30. Поранио Краљевићу Марко [П, 430]

Из ТРЕЋЕ КЊИГЕ:

—)

Књигу пише беже Љубовићу [Ш, #49/ Протужило самоуче ђаче |, 70]

Боже мили! чуда великога! (У, 117] Полећеше два врана гаврана [ПУ, 149]

(КОН бој (0) = ~ ср «о

5 И сад имам на једној артији написано руком мога браључеда, покојнога Обрада Томића, који је Подруговића још отпре познавао и са мном га у Карловцима упознао, да

-Шодруговић зна 15 песама од самога Мијата

арамбаше |

=) Песме се, и женске и јуначке, казују, као кад ч0век чита из књиге, тако, да се познаје и стих и одмор (савзпга). Стари људи песме деци више казују, него певају. Сила људи и жена има, које је млого лакше намолити, да песму казују; нето да певају.