Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

10:6

4

_ дине нађем у Карловцима (у Орему) у највећем

сиромаштву, где у риту сече трску и на леђима доноси у варош, те продаје и тако се рани; и кад дознам, колико и какови зна песама, дам му на дан, колико му треба, да може живети, и почнем од њега песме слушати и преписивати. Пошто ове готово све песме у

Карловцима од њега препиттем, узмем га уочи цвети са собом на кола и одведем у манастир Шишатовац, мислећи, да онде (где сам код ондашњега архимандрита, а садашњега владике Карлштадтекога, Високопреосвештенога Господина Лукиана Мушицкога, пмао господеки квартир и сваку другу згоду и потребу), да прешисујем све песме, које он зна; но кад се онда испред васкрсенија у Србији подигне буна, на Турке, и њему као да уђе сто шиљака под кожу. Једва га којекако задржим око васкрсе-

"нија, те препишем неколике од они песама, које

ми је путем идући из Карловаца на колима казивао, па га одма по васкрсенију узмем на кола, и одведем у Митровицу, те оданде пређе у Србију, да се наново. бије с Турцима. Пошто се оне јесени Срби умире с Турцима, он отиде у Босну, п проврљавши којекуда по своме пређашњем обичају, састави неколико коња и намести се негде у наији Сребрничкој да живи као киримија; но наскоро по том испребијају га некаки Турпи, па умре од убоја. Кад сам ја од њега песме преписивао, не знам, јели био што старији од +0 година. Био је паметан и, као ајдук, појштен човек; врло је радо којешта весело и шаљиво приповедао, али се при том нигда није смејао, него