Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

118

М да друга постане судија, 13 Ту кнезови нису ради кавзи,

Нит' су ради Турци изјелице,

Ал—је рада сиротиња раја,

Која глоба давати не може,

Ни трпити Турскога зулума;

И ради су Божји угодници, [0

Јер је крвца из земље проврела,

Земан допго, ваља војевати,

да крст часни крвцу прољевати,

Сваки своје да покаје старе.

Небом свеци сташе војевати 15

И прилике различне метати

Випг Србије по небу ведроме;

'Ваку прву прилику вргоше:

Од Трипуна до светога Ђурђа,

Сваку ноћцу мјесец се ваташе, 20

Да. се Србљи на оружје. дижу,

Ал' се Србљи дигнут не смједоше.

Другу свеци вргоше прилику:

Од Ђурђева до Дмитрова дана

Све барјаци крвави идоше 25

Виш' Србије по небу ведроме,

Да се Србљи на оружје дижу

, 72

ст

392, 397. Буловбашу. — 8399. нахе. — 897. Малу. — 401. Гљеру. — 447. пошти. — 448, 449. јошт. — 450. Срблви. 454. одмах дозна. — 477. У ноти: Валл да е ово причасте! — 485. хћеде. — 496. изиде. — 497. своихђ. — 510. кадифу. — 581. мртвихљ. — 588. каменљ манце. —- 545. предљ ши. — 545. у сви градсви. — 565. У ноти нема: (кажу да). 591. што годв. — 598. нит са. — 604. свје. — 627. набрзо. — 1116, 262. — 169. ниђе. — 245. Остружњице. — 459. јошт.