Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

138

„А све пуста блага лежећега; „У нас, браћо, четири дахије, уАганлије и Кучук-Алије,

„И у мене и Мула-Јусуфа,

„У свакога има пуста блага, „Небројена по двије магазе; „Нас четири када устанемо, „Устанемо на ноге лагане,

„А магазе с благом отворимо, „Просућемо рушпе по калдрми, „На дукате покупити војску; „Нас четири велике дахије

„На четверо разд јелити војску, „На четверо к'о четири брата, »„Поћи ћемо из нашега града „Кроз нашије седамн ест нахија, „Исјећ' ћемо све Српске кнезове, „Све кнезове, Српске поглавице, „И кметове што су за потребе, „И попове Српске учитеље, „Само луду ђецу оставити,

» Луду ђецу од седам година, „Цак ће оно права бити раја, И добро ће Турке послужити. „Док погубим кнеза Палалију „Из лијепа села Бегаљице,

» Он је паша, а ја сам субаша. „Док погубим и Јована кнеза „Из Ландова села маленога,

» Он је паша, а ја сам субаша. „И Станоја кнеза из Зеока, »Он је паша, а ја сам субаша.

190

195

210

215