Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

136

128

„Не ће имал' ко језан учити;

„Куд су наши друми и калдрме,

„И куда су Турци пролазили

„И с коњскијем плочам задирали,

„Из клина ће проникнути трава, 160 »Друмови | ће поже. љет' Турака,

5 Турака нигде бити не ће. „Тако књиге инџијели кажу.“

и

· Кад то чуше сви седам дахија,

Све дахије ником поникоше, 165 И преда се у земљу поглаше, –

() књигом не зна нико бесједити,

Ни како ће књизи отказати.

= Старац Фочо подавио браду, =

137

Па је б'јелу са зубима гризе, 170 Ни он не зна с књигом бесједити,

Већ се и он томе послу чуди;

Не пониче Фочић Мемед-ага,

Не пониче, већ јунак покличе:

„Дишер море, хоџе и уваизи! 175 „Мол'те Бога и језан учите

„Сваки данак а све по пет пута,

„Не бринте се нама дахијама:

„Док је нама здравља и памети,

И док нам је Биоградског града, | „Ми смо кадри управити градом,

„Око града спротињом рајом.

„Кад краљеви на нас војштит не ће, „Како ће нам раја досадити,

„Кад нас има у седам дахија “ 185 „У свакога по магаза блага“

„Каква блага“ Све мека дуката,

ср <>