Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

122

„На душеку све дуван пушећи; „Ви немојте рају разгонити 425 155 „По шумама, да од вас завире, „Него паз'те рају к'о синове, „Јако ће вам дуго бити царство; „Ако л' мене то не послушате, „Већ почнете зулум чинит' раји, 130 „Ви ћел' онда изгубити царство. о Цар умрије, а ми остадосмо, => И ми нашег цара не слушасмо, „Већ велики зулум подигосмо: „Цогависмо њихово поштење, 135 „ Овакојаке б'једе износисмо, „И на рају глобе навалисмо;, » И гријоту Богу учинисмо. »Сад су наке постале прилике, „Сад ће нетко изгубити царство, 14() „Не бојте се краља ниједнога, „Краљ на цара ударити не ће, Нити може краљевство на царство, „јер је тако од. Бога постало; „ Чувајте се раје сиротиње; | „Кад _устане_кука-и мотика, „Биће Турком по Медији мука, » У Шаму ће каде проплакалти, „јера ће их раја уцв јелити. „ Турци браћо, све седам дахија! 150

= ст

|

„Тако наши инџијели кажу,

уда ће ваше куће погорети,

„Ви дахије главе погубити;

„Из огњишта пронић' ће вам трава,

» А мунаре попаст' паучина, 155