Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

135

121

„Турци, браћо, све седам дахија !

„ Вако нама инџијели кату:

„Кад су 'наке бивале прилике

„Випг Србије по небу ведроме, · 95 „Ев' од онда пет стотин“ година,

„Тад: је Српеко погинуло царство,

„Ми смо онда царство задобили,

„И два влашка цара погубили:

„Костантина насред Цариграда 100 „Украј Шарца, украј воде ладне,

„И Лазара на пољу Косову;

„Милош уби за Лазу Мурата,

„Ал га добро Милош не дотуче,

„Већ све Мурат у животу бјеше, 105 „Док ми Српско царство освојисмо,“

„Онда себи везире дозива:

„Турци браћо, лале и везири!

„Ја умријех, вама добих царство,

„Него-ово мене послушајте, 110 „Да вам царство дуговјечно буде:

„Ви немојте раји горки бити,

„Веће раји врло добри будте;

„Нек је харач петнаест динари,

„Нек је харач и тридест динари; [15 „Не износ'те глоба ни пореза,

„Не износ'те на рају биједа;

„Не дирајте у њихове цркве,

„Ни у закон, нити у поштење;

„Не ћерајте освете на раји, 120 „Што је мене Милош распорио,

„То је срећа војничка донела:

„Не може се царство задобити,