Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

140

ЕМ „Око себе рају сјетовати, »Они паше, а ми смо субаше. „Док погубим Бирчанин-Илију/ „ Обор-кнеза испод. Међедника, 955 „Ево има три године дана, » Од како се врло посилио: „Кудгођ иде, све крата јаше, » А другога у поводу води; » Он буздован о ункату носи, 260 » А бркове под калпаком држи, » Он Турчину не да у кнежину, „Кад Турчина у кнежини нађе, „Топузом му ребра испребија, БА кад Турчин стане умирати, 265 » А он виче на своје хајдуке: »„ „Море, слуге! тамо пашче баште, у» Бе му гавран кости наћи не ће,“ » А кад нама порезу донесе, »Под оружјем на диван изиђе, 270 »Десну руку на јатаган метне, » А лијевом порезу додаје: » »Мемед-ага, ето ти порезе, „»Сиротиња те је поздравила, » „Више теби давати не може,“ 275 „Ја порезу започнем бројити, » 27“ он на ме очима стријеља: »»Мемед-ага! зар ћеш је бројити 2 „ „Та ја сам је једном избројио ;“ » А ја више бројити не смијем, 280 »Већ порезу украј себе бацим, »једва чекам, да се скине 6'једа, „јер не могу да гледам у њега;