Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

Па

Мула аи

„Он је паша, а ја сам субаша. „Док погубим кнеза Грбовића. „Ив лијепа села Мратишића, „Он је паша, а ја сам субаша. „Док погубим и Алексу кнеза „Ив лијепа села Бранковине, „И Јакова брата Алексина: „Дар и ћесар кад се завадише, „Код ћесара обрштери бише, „И новише од злата кашкете, »Попл јенише све Турске паланке, „Поробише, ватром попалише, „Цар и ћесар кад мир учинише, » А они се цару предадоше,

» И код цара кнезови посташе, „Млоге Турке цару опадаше, „Седам паша, што су опаднули,

» Опаднули, па их поморили;

„Они паше, а ми смо субаше.“ »ујок погубим кнеза Тавнавскога, „Из Љутица Станка обор-кнеза; „Док погубим кнеза Мачванскога, » С Богатића Мартиновић-Лазу,

» Он је паша, а ја сам субаша. „Док погубим кнеза Поцерскога, » О Метковића Ружичић-Мијајла,

» Он је паша, а ја сам субаша. „Док запалим Рачу украј Дрине, „И погубим Аџи-Мелентија,

„Кој је ипго преко мора сињег, „Те је влашку ћабу полазио, »Пак се узгред у Стамбол свратио,

285

290

~) со ст

300

310

915