Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

129

„Своју ћете вјеру изгубити, „Једног посјећ', а два ће утећи, „Два пос'јеци, четири одоше, „Они ће вам куће попалити, „Ви дахије од њих изгинути. „Ал ви тако немојте радити, „Него мене старца послушајте: „ја сам гледо у нашем инџилу, „Ово наше дуго бити не ће, „Него ће се промјенити царство, „Већ се, синко, подобрите раји: » Од харача раји отпустите,

„Нек је харач, ко што Мурат рече;

„Прођите се глоба и пореза;

„С кнезовима ви се побратите, „Кнезовима ате поклањајте, „Кметовима осредње парипе,

„О поповима у дослуку буд'те,

„Не би л и ми уз њих преживљели, „Јера наше дуго бити не ће. = „А што ће вам више пусто благо 2 „Да мељете, изјест не можете.“ Ал говори Фочић Мемед-ага:

„Мој бабајко, не слушам те стари.“ То изрече, а на ноге скочи,

И за њиме остале дахије,

Пак на граду бацише топове,

На дукате покупише војску,

Њи четири велике дахије: Аганлија и Кучук-Алија, Мула-Јусуф, Фочић Мемед-ага,

На четверо разд јелише војску,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, ТУ.

"350

5 сл сл

960

365

37