Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

141.

130

Њи четири, к'о четири брата, Пак на граду отворише врата,

И одоше с војском по тефтишу Кроз њихових седамн'ест нахија. Првог Српског кнеза преварише:

Домамише кнеза Палалију

И у Гроцкој њега погубише; И Станоја кнеза из Зеока Преварише, па га погубише У његову двору бијеломе. Преварише Марка Чарапића, Преварише, те га погубише; И Гагића Јанка буљубашу Из Болеча села маленога; Погубише кнеза. Теофана

Из Орашја Смедеревске на је; Та и кнеза Петра из Ресаве, Преварише Мата буљубашу Из Липовца близу Крагујевца, Те и њега млада погубише. Моравцима цркви допадоше; И ту Ашт- Ђера, погубише,

А Рувима у град опремише, Иу граду њега погубише. Мемед-ага у Ваљево дође: Грбовић се бјеше осјетио,

Па Грбовић на страну побјеже,

А дође му обор-кнез Алекса, И дође му Бирчанин Илија, Обојицу вата Мемед-ага, Бијеле им савезао руке,

Па их води на мост Колубари;

380

385

390

со со сл

405