Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

145

131

а

А кад виђе обор-кнез Алекса, Да ће Турци оба погубити,

Тад' он рече Фочић-Мемед-аги: „Господару, Фочић-Мемед-ага ! „Поклони ми живот на мејдану, „Ево теби шесет кеса блага,“ Мемед-ага говори Алекси:

„Не могу те, Алекса, пустити, „Да ми дадеш и сто кеса блага.“ Ал' бесједи Бирчанин Илија: „Господару, Фочић-Мемед-ага, | „Ево теби и сто кеба блага, „Поклони ми живот на мејдану.“ Вели њему Фочић Мемед-ага: „Не будали, Бирчанин-Илија ! „Тко би горског упустио вука #«“ Мемед-ага викну на џелата, Џелат трже сабљу испод скута, Те Илији одсијече главу;

А Алекса, сједе на ћуприју,

Па овако поче говорити:

„Бог убио сваког ришћанина, „Који држи вјеру у Турчину! „Ах Јакове, мој рођени брате! „Ти не држи вјере у Турцима, „ Бе е' удесиш, удри се с Турцима.“ Још Алекса говорити шћаше, Али џелат говорит не даде, Трже сабљу, |одсјече му главу. Када до два кнеза погибоше На ћуприји насред Колубаре: Кнез Алекса, Бирчанин Илија;

зе

> (45) от

130)

| >