Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

454

165

149

Побјегоше стојну Биограду,

(6 њиме бјежи Салим-муселиме, И Тополу Турци оставише.

То је било, кад се је чинило, Ни ту био нит оком видио,

Но сам чуо, ђе ми други кажу. Турчин не ће, ако те не може, Србин вели: „Да ако ме не ће!“ (јад велимо, да се веселимо,

О Ђорђија, свијетла ти ћорда! Који знадеш ва част и поштење, И остави спомен вјековити,

Да се знаде, куд си пролазио.

26. Бој на Чокешини

ПЦ олећеше два врана гаврана

Са врх Цера изнад Чокешине Крвавијех кљуна до очију

И крвавих ногу до кољена; Салећеше у богату Мачву,

Те падоше насред Прњавора

На бијеле Крсманове дворе,

Баш Кремана кнеза Вуичића.

Ту излази љуба Крсманова, Излазила, па је говорила:

уја два врана, два по Богу брата ! „јесте л скоро са Цера планине 2 „јесте л видли цркву Чокешину

350

360

(577

10

6, 286. — 43. попаднула.