Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

163

148

„Опрости му живот на мегдану.“ Ал овако Ђуро бесједио: „Петре бабо, отвори ми врата, ујере ће ти нестанути главе.“ Тако њему Петар одговара: „Немој, синко, војевода Фуро! „Јована си брата осветио,

„И доста си јада учинио,

» Јо ти Турци опростити не ће.“ Колико се најадио Ђуро !

Јер не хоће отворити врата, Тер не може срцу одољети,

У Ђура се срце ражљутило, Зубом шкрипну, иза гласа викну: „Петре бабо, отвори ми врата, ујер ће твоја нестанути глава.“ Не шће Петар отворити врата, Ногом махну војевода Ђуро, Ногом махну, тер саломи врата, Своме бабу одасјече главу.

А кад виђе Салим-муселиме

Да је Ђуро оца погубио,

Бјежи Турчин проз бијелу кулу, Пак искочи проз пенџер од куле, Тако му је враг на помоћ био, Тер под кулом коња находио, Пак лабуда коња окрочио.

Тер утече низ Тополу равну,

А за њим је Петровићу Ђуро На пустога вранца Османова

С голом сабљом у бијелу руку. Утекоше низ Тополу Турци,

о К() о ==

са Пе сл