Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

147

Ђорђија се на муку видио,

Ал ево ти војводине Јеле: Османова уграбила вранца,

До Ђорђије тер га провођаше. Ал' да видиш Петровића Ђура! Кад појаха Османова вранца, За Салимом у поћеру пође, Тер га ћера низ Тополу равну (: голом сабљом у десници руци. Колико се Салим препануо! Брже бјежи војводиној кули, Еда би га скапулала кула

И у кулу кићени сватови.,

Да би њему живот опростио, Пак је б'јелу кулу уграбио,

А под кулом коња оставио, Тер утече у бијелу кулу,

Он утече међу сватовима;

У то дође војевода Ђуро,

Пак пред кулом оставио вранца, Брзо трчи у бијелу кулу

(С голом сабљом у десницу руку; Ал кад дође на врата од куле, Ту је свога находио баба,

Ђе од куле затворио врата,

Да сачува Салим-муселима.

Но Ђорђија тако говораше: „Петре бабо, отвори ми врата ! „Да погубим душманина. мога,“ Ал га стари Петар закумио: „Сине Ђуро, ако Бога знадеш! „Не изгуби Салим-муселима,

(25) со сл

290)

295

300

305

310

315