Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

„Благо није ни сребро ни злато,

„Но је благо, што је српу драго;

>» сад Јелу тебе дати не ћу, »Док не сване и не гране сунце, »Доклен Јели не обљубим лице: „Ни тадер је тебе дати нећу, „Но некакву попу Мркоњићу, »Да је води, ал како му драго.“ Ал се Ђуро љуто насрдио, Пак окрену пушку џефердара На Турчина Салим-муселима, Џефердар му ватру прифатио, Не погоди Салим-муселима

Но Османа брата Салимова, Дернуше га двије синџирлије

У повије међу очи двије, Саломи му чело на четверо; Сали-ага вади пушке мале,

Да погуби из Тополе Ђура, Обије му ватру прифалтиле,

Не погоди из Тополе Ђура,

Но Јована брата војводина, Живо му је срце изгорио; Ђуро вади седам самокреса,

У Турски их шатор обратио,

И живу му ватру прифатише: Ту је седам ага погубио,

Пак је Ђуро сабљу извадио, На Салима загон учинио,

Ал' је Салим коња уграбио, Пак узјаха на коња лабуда, Тер побјеже пољем низ Тополу,

255

260

~> с> сл

> С] (==

280