Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

- 160

145

и

А у руке везена шишана Полећеше пјешке на ногама, Сви сватови двору остадоше,

А Ђорђија под шатором пође За Јованом братом од матере, Пак Турцима Божју помоћ зваху. „Бог и с вама, из Тополе Ђуро !“ Ал говори Петровићу Ђуро: „Богом брате, Салим-муселиме ! „Пушти мене моју сестру драгу, „Немој њојзи нагрдити лице, „На поклон ти моја остра борда, „И даћу ти мога џевердара,

„ А такога у Србију нема,“

На то Турчин не окреће главу. Опет куми војевода Ђуро:

» 0 Турчине, Салим-муселиме ! „Шушти Јелу, не грди јој лице, » А даћу ти мога џефердара,

„И даћу ти моју оштру ћорду, „И даћу ти добра коња мога,

„ А такога у Србију нема.“

На то Турчин не окреће главу. Ал' му трећом Ђуро говораше: » 0 Турчине, Салим-муселиме ! „Пушти Јелу, не грди јој лице, „Све ти дајем, што ти обећајем, » И даћу ти коња Јованова

» И на коња пуни товар блага, „Све цекина жутога дуката,“ Одговара, Салим-муселиме :

„Прођ' е' од мене из Тополе Ђуро!

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, ТУ.

А

Ц(

КС 055