Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

167

НЕ

„Већ је тама од пра' пушчанога, “ Ал' бесједе- двије тице вране:

» О госпођо, Креманова љубо ! „Ради бисмо добре казал' гласе, „Не можемо, већ каконо јесте: „Ми смо јутрос са Цера планине, „А јуче смо ваздан почивали „На бијелој цркви Чокешини; „Виђели смо Апи-Костантина, „Костантина, славна игумана, „Ђе Србиње јунак причешћује „Без канона и без пспов једи: „Јер Србиње на бој опремаше, „Заклиње их крстом и законом, „Да брат брата у боју не изда; „И вид ли смо Ћурчју арамбашу » О његовије триста и три друга, „Који чува страже од Турака, „Да не буде робља од Поцерја; „И вид'ли смо Ваљевца Јакова, „У Јакова није млого војске, „Нема више већ триста СОрбова, „И четири с њиме арамбаше :

„До два брата, два Недића млада:

„Димитрије и с њим Глигорије; „Треће бјеше Дамњан Кутишанац, „А четврто Дамњановић Панто; „Сва четири јесу једнолика, „Једног раста, а једног погледа, „Једне ћуди, а једне помисли; „На њима је рухо једнолико: „Чиста свила до земље спушћена,

59

60

(вр) сл

т0