Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

168

152

њи

»А кадифа у краћем скројена, „Све оружје у злато облито,

» У рукама пушке једнолике, »Једног арча, од дванаест драма, „Па глави им капе кадифлије, »Златне ките бију по појасу; »Јадној мајци, сви ти су једнаци!_ „Када дође Ваљевац Јакове,

„Када дође и доведе војску,

»Под Јаковом Креман коња прими, »Добра коња крилата, ђогата : „Како дође Ваљевац Јакове,

»бако дође и доведе војску,

„Те се Јаков саста са Ћурчијом,

» У обрав се они пољубише,

ул за здравље питал' се не ћеше, „Веће одма кавгу заметнуше: „Вако рече Ћурч'јја арамбаша:

»„» Ја Јакове, Српски комендате !

» »Оћеш, болан, више довест' војске 2 уоко л' не ћеш више довест' војске, »уја се први с Турци бити не ћу: » „јер ја нисам дрво врбовина, „»бад посјеку, да с' омладит' могу, „Па да будем врба, к'о и била,

„ „Већ Ћурчија горски арамбаша,

» „Кад пос'јеку, омладит се не ћу; „ја сам јунак душу огр'јешио »»1 уз часне посте омрсио,

»» У Љешници три ноћи ноћио, »»И три дана по њојзи одио,

» „Док сам Турску уводио војску,

[02] сл

100