Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

169

158

Зе.

»»О Турцима сам мрено вечерао, „»Вечерао мрено и ручао,

»»0 Турцима сам ипго у џамију,

»» Јурески клањам, Српеки Бога молим; 5» У Турака млого има војске „Седам хиљад' и триста Турака, „И пред војском до два серашћера: »„»Дервиш-ага из града Зворника, „»Ножин-ага од села Маоче;

„»Па сам чуо, што говоре, Турци: »» Турци веле, да, Поцерје робе, у»уја запале цркву Чокешину,

» уда погубе Апп-Костантина. “

» ал беседи Ваљевац Јакове:

у» Ти Ћурчија, један пржибабо! »»НШи стари ти четовали нису,

„»Већ чували краве по Сријему.“) „»лЛасно ти је, море, бабе пржилу >» У паноћи, кад нико не види,

„» Ал је мучно мејдан дијелити

у»У по подне св јету на видику: „»Не ћу, море, више купит друштва, »»С ово брата дочекаћу Турке.“ „Истом онп у ријечи бише, „Кренуше се Турци из Љешнице: „Бубњи бију, а свирале свире

„Ова се земља испод Цера тресе, „Право Турци иду Чокешини.

„Кад то виђе Ћурчја арамбаша,

» Он докопа пушку по средини,

110

115

120

130

15) Ћурчија је био родом из Сријема из села Босута.