Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

170

154

» Обавре се рече три ријечи:

„» Моја браћо, до триста другова ! »» јео ће са мном, нека иде за мном: у»ја се први со Турци бити не ћу.“ „Што бијаште огња пламенита, „Са Ћурчијом оде у планину. „Кнез Мијајло Ружичић пошао „Из лијепа села Метковића,

» И он води три хиљаде војске; „Кад. Мијајло опази Ћурчију,

„Бе Ћурчија струже уз планину, „Препаде се Ружичић Мијајло, „Ша мах своју распустио војску: „ „Моја браћо и моја дружино !

„» Бад. Ћурчија бјежи у планину, „»Пема данас боја са Турцима,

„ „Ви бјежиште сваки своме двору, »у»ија се сваки код свог двора нађе.“ » Ту Мијајло распустио војску.

„ Чича Јаков остаде пред црквом » Су својијех три стотине друга,

» Су четири своје арамбаше;

„А“ игуман Аџи-Костантине

„Бије требе да се' у боју деси: „Костантин се игуман уклони;

» А чича се Јаков препаднуо, »Посједнуо крилата ђогата,

»Голу сабљу држи у рукама,

„Да дружини 'вако говораше:

„» Браћо моја, три стотине друга ! » уда црквену затворим' авлију,

»„ »Да бусије себе поградимо,

140:

145

150

160

170