Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

Ма ) |

155

ит

„»Па да овђе дочекамо Турке,“ „Ал' бесједе два брата Недића : »„»Чича Јао! што си полуђео 2 „»Ми нијесмо једне женске главе, „»Под затвором женски да помремо, „»Па да цркву крви обојимо, »»Да костима цркву потрусимо, „»Већ хајдуци, убојни јунаци, „Што замећу по крајини кавгу „„Измеђ' цара и измеђ' краљева; „»Да идемо, да сретемо Турке, »» Да се далек) с њима побијемо, „» Бе је свему св'јету на видику.“ „ То рекоше, па се послушаше, „Сви шарене пушке потпрашицште, „Па Недићи напријед пођоше,

> А за њима Дамњан Кутишанац, „За Дамњаном Дамњановић Панто, А ва Пантом дружина остала. „Чича Јаков на ђогату јаше, „Голу сабљу у рукама носи, „Иде виђет, побит како ће се „На далеко сусретоше Турке, „Повисоко од бијеле цркве, „Випг Врањевца дубока потока, „На високу брду голетноме,

„ Бе Љешници јесте на погледу: „Слушај, госпо, ко заврже кавгу: „Два Недића бусије не траже, „Већ падоше оба на кољена,

„ А обадва пушке оборише,

„ Обје пукле, остаће ИМ пусте.

175

180

185

190

900