Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

173

пи

„Бој чинише пуно и за млого, „Ја у дану пуно седам сата; „Све разбише Турке на буљуке. „Сташе Турци натраг узмицати, „Рањенике Јањи проносити;

„Ев' Турцима индат придолази, „Недићима нико ни откуда,

„Ђе је срећа, ту је и несрећа; „Кад се седам навршило сата, „Ев' Недићи рана допадоше: „Пребише им Турци обојици

„Из пушака ноге до кољена; „Оба сјела један до другога, „Они вичу, рек'о 6' вино пију, „Око себе Србадију рабре, „Пушке пуне, на Турке бацају. „Ђе је срећа ту је и несрећа: „У Недића нестаде џебане,

„А не могу на ноге устати,

„Да потраже по друштву вишека, „Већ из гласа сташе дозивати: „О дружино, браћо Србадијо! „»Пије ли се у ког догодило „ја вишека, да нама докучи: „»Празне су нам пушке у рукама, Још видимо према себе Турке; »» У кога се вишек догодило,

„» да вишек му ево по жут дукат, у»ако му се и то мало чини, „»3а вишек му ево десет дукат .“ „Доста злата, ал џебане нема. „СОтаде викат један до другога,

БЈР)

(55) > =

(258 (РЈ с