Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

158

ми а

„Ни у једног није се десило;

у А то Турски шпијуни зачуше,

„ Отрчаше, Турцима казаше,

»Да ј у Срба нестало џебане. „Кад то чуше до два серашћера, „Ножин-ага и с њим Дервиш-ага, » Од појаса сабље повадише, „Ивдалека Турке повратише,

„И на силу Турке наћераше::

„у Јала кардаш, јуриш на душмана ! » »У душмана нестало џебане.“ „Кад ли, болан, Турци јалакнуше, „На Србиње јуриш учинише !

„Ју се Србљи покорити не ће, „Већ се бране и празним пушкама ; »Изломише пушке на седморо, „Ев' тукући око себе Турке;

у кад танке пушке изломише, „Сваки Србин вата по Турчина, „Како који докопа Турчина, „Сваки паде по Турчину своме: „Сваки Србин мори по Турчина, » А Србина по двадест Турака. „Погибоше два Недића млада, „И погибе Дамњан Кутишанац, „И погибе Дамњановић Панто, „Погуби га Дервиш од Зворника: „Дервиш-ага Џанту долећео,

„ Удари га сабљом изненада,

» У једном му одсијече главу, „Пантелија оста на ногама, „Глава паде у траву пред тело,

2710

275

280

285

295