Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

177

Не имају ни вјере ни душе;

Војску води на богату Мачву, 5 Кудгођ пређе, свуда СОрбљу прети:

»Ако Бог да, те о' одовуд вратим,

„Хоћу, море, СОрбље разредити,

уВи Кулина хоћете познати.“ | Ришћанске га мајке проклињаху : 10 „Тамо опго, Кулин-капетане,

„ Јамо опго, амо не дошао !

Кулин пређе сву Босну поносну,

Семберију земљу па до Дрине,

Дрину пређе, украј Мачве стаде, 15

104, 109, 152, 156, мени. — 106, 109, 113, 151, 245. теби. = 964. завали. — 268. У ноти :

Мислим да ће свакоме Орбљину бити мило јоште коју ријеч чути о Ивану Кнежевићу.

Из саме се пјесме види, да је он био од старине оборкнез од Бијељинског кадилука, који се зове Семберија (у Зворничкој наији на љијевом бријегу Дрине). Ја сам га очима. мојим виђео 1802-те године, кад је долазио у Јадар Алибегу Видаићу, брату Капетанпашину. —= Он је најприје постао свима познат у Јадру и у Мачви, и у цијелом људству славе и чести вриједан, 1806-те године, кад је то Добрићко робље откупио. Послије тога одма почело му се зло за добро враћати, као што често бива међу људма: те исте године уватио га је познати арамбаша ПЦрнобарац Отанко са својим друштвом, и водили га са собом по шуми (као Репепов арамбаша Гица Старовлашкота кнеза Јову Рашковића, 1812.) док се није откупио, као од ајдука. — 1809-те године, кад су српске војске прешле преко Дрине у Босну, морао је и он са својом кнежином устати на Турке. Тога истог љета, кад Србљи буду несретњи на Каменици (код Ниша), и поквари се сав онај крај до Мораве, онда Црни Ђорђије заповједи, да се војске Српске врате из Босне за Дрину, и само оне оближње наије да чувају

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, 1у. [2