Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

200

188

„Хоћу, побро, сад водити робље, „Благо ћу ти донијет" послије.“ Бесједи му Кулин-капетане: „Имаш, побро, тврде јамце за се: Ал' бесједи Кнежевић-Иване : уја увијек по три јамца држим: „Једног јамца Бога великога, „Другог јамца моју тврду вјеру, „Трећег јамца: преварит' те не ћу; „Ако ли ми тима не вјерујеш, „ја имадем и друга четири, „Сва четири господе Турчина: „Дервиш-агу из града Зворника, „Мул' Амета више Бијељине,

„И Турскога млада књижевника, „Из џамије млада мујезина, „Четвртога ату Омер-агу.“

Сва четири ту се догодише,

За Ивана тако е' ујамчише, Седмог дана да донесе благо. Онда Иван покупио лађе,

Па он стаде превозити робље,

Турцима се не да превозити;

Каде Иван све превезе робље, Узја Иван дору помамнога,

Па он оде свом бијелу двору, А за њиме триста робињица. Када робље свом двору доведе, Испред двора посадио робље, Три товара љеба изломио,

И све јесте робљу разгодио, Па изнесе вина и ракије,

165

170

175

[80

185