Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

30

1

Крвавијех кљуна до очију,

И крвавих ногу до кољена. Прелећеше сву богату Мачву, Валовиту Дрину пребродише,

И честиту Босну прејездише,

Те падоше на крајину љуту, Баш у Вакуп проклету паланку, А на кулу Кулин-капетана ;

Како па'ше, оба загракташе.

Ту излази када Кулинова, Излазила, те је говорила:

„Ја два врана, два по Богу брата! „Јесте л скоро од доње крајине,

10

15

135. пакљ. — 189. похваташе. — 140. а ни. — 188.

паде. — 16, 826.

1е. зуује

О смерти КЊулин-Капетана,

доле

Бош 6 погинуо КОД ШАБЦА НА МИШАРСКОМ ПОЛУ 1806 лБЕта:

КАД СУ ОРБЛБИ НАД ТУРЦИМА СЛАВНУ ПОБЕДУ ОДРЖАЛИ.

Полетила два врана гаврана Крвавие кљуна до очило,

И крвави ногу до колљена, Полетили из Турске ордие ба Мишара полља широкога. Одлетили преко Босне славне Чак далеко на Суву Краину, Те паднули на биеле дворе, По имену Кулин-Капетана.

т излази лљуба Кулинова, Маше на ни својом десном руком, Десном руком и златном марамом; Ал' ни едан полетити неће.

Тад' говори лљуба Кулинова: