Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

186

„Нека иде, куд је коме драго; » То је, браћо, мала задужбина, 255 »Откупити робље од Турака, „Па држати, да код нас робује, „Већ нек иде, куд је коме драго.“ Кад то чули Србљи свиколици, Онда они распустише робље, 960) Оде, робље, куд је коме драго. 203 Благо Иви и Ивиној души! И то Иви нико не припозна, Ни Ивану когоди зафали, А камо ли да Ивану плати. 265 Иван не ће ни од кога плате, Ивану ће Ристос Господ платит' Када Иван буде на истини.

30. Бој на Мишару

ЈОСвле тела два врана гаврана, Са Мишара поља широкога А. од Шапца града бијелога,

па, 219. — О битки, Србскоћ с Турцима на Мишар скол/ поло 1806. мђсеца Августа. У ноти: Една е пћена о Мишарскомђ бог печатана у малоћ пћенарицк [Види нижеј, но будући да е ова са свимђ другчта- (и ово е правиш ор:налђ), зато нека се и она напечата. —- 4. крвавје. — 16, 51. донћ. — 25. кон с е. — 27. араче. — 28. ухватити, — 3832. опремо. — 42. Мачванескје. — 43. Сербекје. — 47, 91. птице. — 61. У роргђе. — 84. овако говори. — 86, 88. јошт — 96, 167. Мехмед. — 113. каменђ. — 120, 122. Богата. — 124. ни еси. — 198. хачжи. — 130. Мости. —