Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

185

„Једног сина или милу ћерцу „Зарад' Бога и заради душе; „Који братац миле сеје нема, „Сад је може за благо купити, „Својој души мјесто уватити. „Откупљујте, моја браћо драга ! „Избављајте те Србињске дупе „А од Турске од нечисте руке.“ Кад то чуше Сембери Србињи, Одмах сташе куповати робље, А ШМван им стаде продавати. Не ће Иван да цијени робља, Не би л прије саставио благо: Прода Иван триста робињица, И састави два товара блага,

А трећега саставит не може: Трећи товар узајмио блага

Од Омера и од мул' Амета.

А кад-Иван саставио благо, Носи благо Кулин-капетану. Кад је Кулин опазио благо,

То Кулину врло мило било,

Па Ивану кнезу говорио: „Вала тебе, Иво оборкнеже! „Таког кнеза до (Стамбола нема.“ Опет Иван Србље сакупио

Пред Бродачку пред бијелу цркву,

Па је Иван Србљем говорио: „Чујете ли, Србљи, браћо драга ! „Оно робље, што сте куповали, „Немојте га глади поморити, „Већ све оно робље распустите,

250

[2] (575 сл

(50) сл 250