Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

220

204

И на тефтер војску пребројио, Изиђе му сто иљада војске. Па кад било уочи недеље,

У суботу заучило подне, Пукоше му на граду топови, Ето везир из Ниша се крену,

Крену везир силну млогу војску,

И понесе топе кавалије,

И повезе топе баљемезе,

И кумбаре, чим градове прима, И лумбарде, чим градове пали; Па удари низ Мораву ладну. Но да видиш чуда великога! Колико су Турци пресилили, Нагони се јунак на јунака, Бре који ће понапријед поћи, Ко ће прије Срба погубити,

А ко ли ће роба заробити,

А кад били испод Алексинца, Лоша јих је срећа сусретнула: Савила се насред друма гуја, Љута гуја Петар од Добриње, Насред друма шанац начинио, Па у шанацу шатор разапео, Под шатором пије ладно вино. А кад Нетра Турци опазише,

_ На Петра се Турци нагоњау,

Петар тури момке у параду, На Турке је ватру оборио,

И Турке је љуто изранио. Каде виђе Бушатли-везире,

Где не може ништа на јуришу,

215

290)

290

300