Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

[55]

207 Под шатором ситну књигу пише, Па дозивље Туфекчију Стева: „Побратиме, Туфекчија Стево! „Ли понеси књигу у недрима, „Право иди у село Тополу, „Ка нашему господару Ђорђу, „Те му баци књигу на колено.“ Узе књигу ТуФекчија Стево, Па се маши хату маленоме, Оде право друмом широкијем, Те он дође у село Тополу, Онде нађе господара Борђа, Књигу њему на колено баци. Узе књигу господар Ђорђије, Па је даје писару Стевану. Узе Стево књигу прегледати, Књигу гледа, грозне сузе рони; Пита њега господар Ђорђије: „Мили -куме, писаре Стеване ! „Кака књига, кака ли је гласа: » ДИ до сад су књиге долазиле, „Нијесмо их сузне пропраћали, » А данаске грозне сузе рониш.“ Ал' говори писаре Стеване: „Мили куме, господару Борђе! „Књига лоша, а лоша је гласа: „Књигу пише Петар од Добриње, „На њега су Турци навалили, „Навалио Бушатли-везире » С његовијех сто иљада војске, „Тешко Петру војска изгинула, „Што остало, све се поплашило,

[6] ст 390