Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

ХХтТу

су и Њиова Светлост на моју молбу за то препоручивали,; за остале пак не знам, ко ји је писао. Од они, што ји писао Марко Немањић, у овој су четвртој књизи:

5. 1155 17. 155); 20. 24. 28. 220. 30. 92.

99. 36. 2:

Често књиге земљу преођау, |П, 160] Поранио Облак Радосаве |П, 491]

Вино пије Старина Новаче |Ш, 11]

Вала Богу, вала. јединоме ! [Ш1, 59)

Вала Богу, вала јединоме! |Ш, 984!

Вино пије бане Задранине [ПШ, 395]

Кад се жени Сењанине Иво, |Ш, 186] Санак снила Иванова мајка [Ш, 216]

Мили Боже, чуда великога ! [1 269] Књигу пише царе од Стамбола, [Ш, 317] Вино пије Мијат арамбаша (Ш, 495)

Мили Боже, чуда великога! [Ш, 475] — А (Књигу шште Асанагиница 11, 193)) је од

они, што је Мићић казивао своме писару. 2

[0. 29. 20:

ХХГ. Из ове књиге: Два се брата врло миловала: [П, 37] Кулу гради Нуко Новљанине |Ш, 990) Пију вино до два побратима (Ш, 149]

ххуш послао ми је у Крагујевац 1859. године пројта Шабачки, преч. Господин Јован Павловић и

а он је у Шапцу преписао од некакога трговца из Босне. ХХ. Из књиге друге 90 |Ц, 299): 1. Цар Мурате у Косово паде, П. Да је коме послушати било,