Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

ХХМ

Ш. Славу слави Орпски кнез Лазаре ТУ. Побратиме, Косанчић-Иване ! У. Који оно добар јунак бјеше,

Из ТРЕЋЕ КЊИГЕ:

3. Мјесец кара звијезду даницу, |, 6161;

Из ЧЕТВРТЕ ЕЊИГЕ:

93. Процвилио сужањ Милутине (Ш, 395]

|. Од како је свијет постану, У, 22] преписао сам |у Карловцима, 18125. год. од мога оца, који је, као побожан и збиљски (еспеђаје) човек врло мало марпо за песме, него само колико ји је, готово неотице, упамтио од свога оца Јоксима п брата Томе, који су не само

млоштво песама знали и радо ји певали и кази-

вали, него и песме спевавали.'

7) Све оне песме, које су споменуте у предговору к првој књизи од стране ХХ. дохху [ХХХУШ—Х ТУ ] спевао је мој дед Јоксим; а сина његовог Тому ја сам 1803. т. гледао, како радећи пољски посао лшашће и спевава песму о смрти Смаил-бега Бегзадића, који је пре 4—5 дана био погинуо, пе седавши да се одмори, дозове мене к себи, и смешећи се стане ми је вазивати. Ја сам ову песму, колико сам је од њега упамтио, написало још 1814. тодине, и ево је сад овде штампам, само ради историје народни паши песама, а не ради каке њене лепоте или друге важности:

Још зорица не забијељела,

Ни даница лица помолила,

Ал' покличе пребијела вила

(а Еличевца од града Костура,

Те дозивље камену Скочићу | 5