Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије
280
„Ил сте луди, ил' сте се препали 7 „Што се, болан, 'нако не владате, „Кло су с' старе војводе владале 7 „ЂЊе је вама дивит и хартија г „Што ви ситну књигу не пишете, „Не пишете, па је не шаљете
„ Б'јелу Шапцу, Лаваревић-Луки, „Комендату од Шапца бијела, »Џек вам даде индат у Лозницу 2 » Другу пиштте, Чупићу пошљите, „Трећу пиш'те шеру Парашници „Голом сину Зеки буљубашт:
» ја они су на гласу јунаци,
их се боје сви Турци Бошњаци;
„Ако нама од њих помоћ дође, „Пека знате, разбићемо Турке.“ Кад то чуо Богићевић Анто, Та онда се пера осјетио.
Узе Анто перо и хартију, Дрећу руке, писати не може, Веће даде Поцерцу Милошу:
· уПај ти, побро, Поцерац-Милошу !
„Нај ти, побро, перо и хартију, „Ењигу пиши, ја ћу говорити.“ Узе Милош дивит и хартију, Милош пише, а говори Анто. 'Вако Анто у књизи говорп: „Господару, Лазаревић-Луко !
уја из Шапца Српски комендате ! „Или чујеш, болан, ил не чујеш
- „Или за нас хајеш, ил не хајеш
„Па Лозницу Турци ударили
275
280)
285
290
300