Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије
291
„И прве нам шанце освојили 305 „И по њима адет поставили
„(По бедену уд'рили барјаке,
„И у њима амаз проучили),
„А Лозницу града опасали;
„Нагло Турци на град ударају, 310 „За беден се рукам' приватају,
„Лозница се из темеља креће,
„Хоће Турци Лозницу узети.
уда ти видиш, Лазаревић-Луко,
„Ја каква је сила у Турака ! 315 „И какви су коњи у Турака !
Пала да Турци пију рујно вино,
„Рујно вино јал бистру ракију,
„Би нагналп своје добре коње,
„Би Лозници на беден скакали; 390) „Ал не пију вина ни ракије,
„Па увдама коње пометају.
„Дај нам индат до неђеље прве,
„Ако ли нам не дадеш индата,
„ја индата до неђеље прве, 395 „Када буде у свету неђељу, Е
„ја ћу Турцим предати Лозницу :
„Бранити бе више не можемо.“
Оде књига Шапцу бијеломе.
Учи књигу Лазаревић Луко, 330 Учи књигу, грозне сузе лије;
Другу Луко на кољену пише, "Те је шаље бијелој Лозници,
А на руке Богићевић-Анти
И свом побру Бакал-Милосаву 335 И Милошу, крилу од Поцерја: :