Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

265

=

=>

У по ноћи Дрину пребродио, И ту Пејзи Бог и срећа даде, (Српска њега не привиђе стража. Оста паша Дрине чувајући, Оде Пејзо у Поцерје славно. Кад се д'јели срећа и несрећа, Тавна ноћца од бијела дана,

У Поцерју освануше Турци Код бијеле цркве Петковице, Петковицу опколише Турци, Игумана старца затекоше, | Три му ђака млада посјекоше, А тројица у гор' утекоше, Игумана жива уватише, Намастирско благо покупише, » Како Турци добро задобише, Више Турци у села не шћеше: Игуману руке савезаше,

Па га туку перним буздованом, Пјешке њега поред коња гоне, Па се Турци паши повратише.

Кличе вила прије јарког сунца,

Саврх Цера високе планине,

Дозивати Српскоме логору,

Украј Дрине шанцу Бадовинцу, Из логора зове поглаваре:

Прво зове Лазаревић-Луку,

Друго зове Чупића Стојана: „'ље заспали, српске поглавице! уље заспали, зао сан уснили! „Тешко су вас преварили Турци, „Петковицу поробили цркву,

100

[05,