Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

245

» Исаију старца уватили,

„Бијеле му савезали руке, „Намастирско одузели благо, „Три су њему ђака погубили,

» А тројица у гору утекла.

„Ви спавате, за то и не знате. »је ли вама од Бога гријота,

» А од људи покор и срамота 2

» Бе је ваша вала и јунаштво 2 „Што чините Јер се не бијете»г“ Кад то чуо Лазаревић Луко,

Он се пљесну руком по кољену, СОкерлет чоха пуче на кољену, Па се скочи, припаса оружје,

И повика Чупића Стојана:

» А на ноге, Чупићу Стојане ! „Тешко су нас преварили Турпшт: »Мачву прешли, очли у Поцерје, „Петковицу поробили цркву, „Исаија заробили старца,

» А још може више јада бити; уВећ мој брате, Чупићу Стојане ! „Ти припаши свијетло оружје, »Па ти узми војске понајвише, „Па се спусти покрај воде Дрине, „Тврде страже покрај воде врзи, уда не може тица пролећети,

5» А камо ли татар прокасати

„И од Босне књигу пронијети: »Бојати се Осман-капетана

»Из Градачца. из бијела града, уДа богате не пороби Мачве;

110

115

190

130