Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

|

· Бритком сабљом и десницом руком.

_ 249

„Ја сам, курво, пашо Али-пашо ! „Жена био, ко ти побјегао !“ Трже Луко сабљу у десницу, Један другом добра коња пусти, Допста се ударити ћаху,

Ал' Орбини не дадоше Луки, Већ се' утјече један пред другога, Да Србима Луко не погине, Србима је жао поглавара;

Утече се Бакал Милосаве

На јагрзу коњу високоме,

Па говори Лазаревић-Луки: „Побратиме, Лазаревић-Луко | »ја Ћу за те на мејдан изићи, | „Ји ћеш мене прије покајати,“ Трке Бакал сабљу у десницу, Па полеће Пејзи Мехмед-аги, Ал тек што се коњи сусретоше, А јунаци да с' сабљам ударе,

А Бакала срећа изневјерп:

Под Бакалом јагрз посрнуо, Паде Бакал пред коња у траву, Бакал паде, а Џејзо допаде,

Да Бакалу одсијече главу;

Ал се Бакал п пјешице брани

Бјежи Бакал около јагрза. Када виђе Лазаревић Луко, Ђе ће Турчин посјећи Бакала; Скиде Луко пушку крџалијнку, Којано је обљевена златом Од јалмана до горњег нишана,

940

ко сл > сл сл

266

2 ср ст