Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

„Већ можемо лудо изгинути, „Веће, браћо, стотина пјешажа ! „Покријте се по зеленој трави, »уПа пушака метати немојте, „Нека за вас Турци и не знаду; »уМи коњици одосмо пред Турке, „Па ће Турци на нас ударити, Ми с“ пред њима измаћи хоћемо, „1. вама ћемо Турке напустити, „Ви гледајте сваки по једнога. „Па на Турке огањ оборите, „Са пламеном Турке забуните, „А ми ћемо сабље повадити

„И у Турке јуриш учинити:

„Не би л како Турке забунили,

уНе би л' старца од Турак' отели.“

Тако Луко Србље сјетовао. Пјешаци се по трави покрише, Оде Луко су четрест друга, Коња љути, а пред Турке иде. Како Турци опазише Луку, Одмах Турци Луку познадоше, Па говори Пејво Мехмед-ага: „Ти си, курво, Лазаревић-Луко ! »Што сам ћео, то сам удесио,

» С тобом ћу се, курво, огледати.“

Трже Турчин сабљу димишћију, Трже сабљу у лијеву руку; Али Луко Пејзве не познаје, Него мисли, да је Али-паша, Па се њему јуначки јављаше:

#7) Кажу, да је Шејзо био шуваклија.

205

210

>

ње (517

230

> (51) ст