Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

ко

251

Трже Павлић двије пушке мале, У Османа обје окренуо:

„Стан' Турчине! куд си насрнуо 2 „Не ћеш згубит мога господара, „Док је моје на рамена главе.“ Обје пукле, Османа згодиле, Синџирли га зрна ударила,

У Осману срце истргала.

Кад падоше двије поглавице, Онда Турци натраг устегнуше, У то доба Бакал Милосаве

Узја коња, па поћера Турке, Ал' повика Тузла капетане:

„Јао Турци, моји јењичари ! „Нема Лука већ четрест друга, „А нас има три хиљаде равно, „Ето јако што се од нас ради“

„Јалах кардаш, јуриш на душмана ЦУ

Тад! се Турци опет повратише, На коњике Српске јуриш чине, Србљи сташе пред њима бјегати ! Та не бјеже да Турцим утеку, Веће маме Турке на пјешаке. А кад Србљи Турке домамише, На мах пуче од стотине Срба, На мах пуче стотина пушака, Мртвих паде стотина Турака, Погибе им Тузла капетане;

А Србињи онда јуришише, Турци сложно огањ оборише, Под Штитарцем убише ђогата, Под Ђорђијом убише дората;

305

310

515

[215] > сл