Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

271

[5] ко

1

252

Ево Ђорђе пјешице измаче,

А Штитарца ђогат притиснуо ; На Штитарца Турци долећеше, Лежећива да га посијеку.

Јадан Марко лежећи се брани: Бритком сабљом и лежећи маше, Око себе рашћерује Турке. Доиста би Марко погинуо,

Ал опази Глувац Михаило,

Ђе су Марка забунили Турци, Трже мача Глувац Михаило,

Па кроз Турке јуриш учинио, Док до Марка путе просијече, Седамнаест Турак' посијече;

С друге стране Пушибрк Остоја, Док Остоја путе просијече, Десет Турски глава одсијече ;

Те Штитарца с коњем опростише.

Кад се Марко НОоРУ докопао, Кано соко крила на планини, Па поћера Турке на алаје,

Све разбише Турке на алаје, Даше Турци плећа, побјегоше, А на Дрину воду нагазише, Одведоше Исаију старца.

Од Турака млого и утече,

А млого их и онђе остаде; Седамнаест погибе Србина, Оста мејдан Лазаревић-Луке. Како Турци Дрину пребродише, Али-паша далеко их виђе, Мало ближе пред њих истрчао:

со ст

34()

(5) сл (БЛ) ср (==)