Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

Господару Чупићу Стојану: „Господару, Чупићу Отојане ! „Ево има шест година дана, „Како тебе дворим, господару,

„Боље т' служим него баба мога,

„А од сад те ја служити не ћу: „Ви с Турцима мира учините, „Једни другим вјеру задајете, „Ви Србиње своје позаптите, „Не дате им ићи у Турћију

„Ни Турака бити ни робити; „У Турчина тврде вјере нема: „Ове нас Турци на вјери харају, ујуче су нам жалост учинили.

» 1В' Шуманца. Мићу погубили, „Уцв'јелили и оца и мајку,

„И украли коња испод мене, „И на коњу одн јели оружје, „Мноме јесу учинили спрдњу: „За живота коња м одведоше, „И од мене оружје однеше;. „Веће чу ли, Чупићу Отојане! „Дај ти мене, ако Бога знадеш! „Да ја идем у земљу Турћију,

„Не би л своју покајо срамоту;

Ако ли ми ти то дати не ћеш, „Вјера моја тако ми помогла,

„Не ћу служит тебе, господару, ): В 2 . „Ни ћу служит цара ни ћесара,

»„Бећ ћу узет пушку по средини,

„Па ћу одбећ' гори у хајдуке, „Не би л' своју покајо срамоту,

10)

[0] с